Историјат суда

 

ЗАЈЕЧАРСКИ ОПШТИНСКИ СУД    

 

             Темељи зајечарског судства постављени  су  7/20. маја 1833. године, одмах након  прикључења Зајечара и Црноречке нахије Кнежевини Србији, када је кнез Милош  судске надлежности   поверио Сими Николићу (Николајевићем) и Станоју Марковићу.  Постављањем некадашњег  црноречког обор кнеза Симе Николића за првог судију зајечарског  магистрата, формиран  је Црноречки  нахијски суд. Kнез Милош почетком јула месеца 1833. године посетио је Зајечар и извршио реорганизацију управне и судске власти, а за чланове суда поставио је:  Милету Милосављевића – Карабашевића из Кривог Вира и Станоја Марковића  из  Рготине,  а  за судског  писара  Станка  Поповића.  Први  председници  суда  црноречког   окружја   били: Сима Николић и Деспот Стефановић.

 

             Уставом из 1838. године у Кнежевини Србији је било предвиђено тростепено и независно судство: примителни суд, окружни или првостепени и Апелациони суд. Окружном црноречком суду били су подчињени примиритељни – општински судови, што је и било предвиђено Уставом из 1838. године и  Уредбом  о Привремено устројеније и круг делатности примитељних судова” (17. јуна 1839). Зајечарски општински суд, као варошки суд имао је председника и два помоћника, бираних из редова најугледнијих   житеља  зајечарске  општине и то већином гласова.  Изабрани чланови  општинског  суда ,  пре  самог  ступања  на  дужност полагали су заклетву пред општином” и у присуству надлежног свештеника”, а о свему томе обавештавано је Начелство и Окружни суд .


             Доношењем Закона о устројству судова окружних, апелационог и касационог од
20. јануара 1865. године, организација правосудног система у суштини остала је иста као и за време уставобранитеља. Овим законом остају општински судови, и преузимају функцију примирителног суда из 1838. године. Надлежност општинских судова регулисана је новим Законом о уређењу општина  од  24.  марта 1866. године. Зајечарски општински суд према закону водио је спорове у грађанској материји  до 500 гроша чаршијских,  и  у кривичним делима  за које се казна могла изрећи до три дана затвора или десет удараца штапом или по два талира. Чланове Зајечарског општинског суда (председника и два члана) бирали су општински одборници. Општински суд имао је двоструку надлежност: полицијску и општинску. Полицијска власт огледала се кроз безбедност лица и имовине на тлу општине; о општинским и државним зградама; о одржавању ћуприја, друмова, обала река; о јавном моралу; о издавању исправа за путовања ван земље итд. Док се општинска власт суда огледала кроз бирање писара и других чланова суда; управљањем општинском имовином и приходима; водио протоколе рођених, венчаних и умрлих; водио спискове чланова општине, бирача и пореских обавезника. Доношењем новог Закона о општинама из 1875. године, општински судови добили су већу самосталност и проширену надлежност у грађанским споровима о непокретности. Основна дужност Општинског суда била је да заступа и чува интересе општине. Зајечарски општински суд, као и остали општински судови са подручја зајечарског среза били су  у надлежности Црноречког окружног суда. Новим законом о устројству општина  из 1889. годину, Општински суд чинили су председник и два члана или     кмета“. Чланови општинског суда нису могли бити: сродници до четвртог степена, државни чиновници, свештеници, учитељи, официри и војници. Нове промене у организацији   правосудног система Србије уследиле су 1890. године, доношењем новог закона о судовима, којим се уводе  првостепени судови, тиме је уместо дотадашњег Црноречог окружног суда формиран Зајечарски првостепени  суд, а у чијој је надлежности и даље остао Зајечарски општински суд.   

                 Након Првог  светског рата  и ставарањем Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (1918), новоформирана држава била је суочена са шест правних подручја и правосудних система у судској организацији. Доношењем Уредбе о изменама и допунама Закона о устројству судова од 30. јула 1919. године, није се у многоме променио положај првостепених (окружних) судова у правосудном систему Србије. Судови су били стални и даље су се држали начела сталности, колегијалности и првостепености.  Законом о уређењу редовних судова из 1929. године,  регулисана је судска организација за целу Краљевину Југославију. Судску власт регулисали су: Срески, Окружни, Трговачки, Апелациони и Касациони суд. Сви дотадашњи првостепени судови претворени су у окружне, а тиме је Зајечарски првостепени суд прерастао у Окружни зајечарски суд, у чијој надлежности  је био Срески суд  и Општински суд у Зајечару. Доношењем Закона о градским општинама 1934.године, регулисане су надлежности општинског суда. Овим законом укида се звање кмета – правника, а његове функције као носиоца судске општинске власти преносе се на председника општине и једног општинског чиновника – дипломираног правника, док су надлежности овог суда остале исте. Општински суд у Зајечару своје просторије је имао у самој згради Општинског дома.
             Након Другог светског рата уследиле су промене у правосудном систему Србије, долази до укидања општинских судова, и увођења народних судова: срески, окружни и врховни судови федералних јединица. У складу са изменама и законима који су уследиле у правосудном систему Србије, надлежност некадашњег  Општинског  суда  у  Зајечару  преузео  је  Срески суд у Зајечару, који  је   посторије  делио  са  Окружним  судом  у  Зајечару  у  згради  данашњег Основног суда.
             Општински суд у Зајечару поново је формиран доношењем Основног закона о судовима опште надлежности (
6.фебруара 1965) и Закона о организацији и територијаној надлежности судова опште надлежности (11.јуна 1966). Зајечарски општински суд, како је  то закон налагао, решавао је предмете у првом степену у свим кривичним и грађански стварима, ако поједине ствари законом нису другачије регулисане и стављене у надлежност окружног суда. Председника суда, судије, судије – поротнике бирала је Скупштина општине Зајечар. Зајечарски општински суд био је надлежан за територију општине Зајечар. Општински суд преузео је надлежности и просторије Среског суда у Зајечару. 
    

 

             Уставом из 1974. године, судске надлежности пренете су на републике и покрајине, и утврђена су начела: независности, легалности, изборности, важности и извршности судских одлука, као и начело једнакости грађана пред законом. 


             Законом о  редовним  судовима  и Законом о судијама, (
2001),  којим  су регулисане  надлежности  општинских, окружних  и  трговинских судова у Србији, потврђена је надлежност Зајечарског општинског суда у Зајечару. Такође закон је предвиђао да Општински суд у Зајечару пружа међународну правну помоћ  и за Општински суд у Бољевцу и Општински суд у Сокобањи.

 


Зајечарским општинским судом од 1965. године председавали су:  

 

Председник Мирослав Пуцар (1965 – 1975)

Председник Љубомир Микуловић (1975 – 1981)

Председник Душан Јеличић  (1981 – 1993)

Председник Драгослав Арнаутовић (1993 – 2001)

Председник Зоран Марковић (2001—2009)

В.Ф. председника Зоран Ристић (2010 - 2013)

Председник Владан Николић (2014 - )

 

Република Србија

Основни суд у Зајечару